Knji­žev­ni­ca Lji­lja­na Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić pred­sta­vi­la je svoj ro­man „Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la” na knji­žev­noj ve­če­ri u Klu­bu Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ita­li­je u Ri­mu. Ovaj ro­man je upra­vo ob­ja­vljen na ita­li­jan­skom je­zi­ku u pre­vo­du Dra­ga­na Mra­o­vi­ća. Pro­mo­ci­ju je or­ga­ni­zo­va­lo Dru­štvo Ita­li­ja-Sr­bi­ja či­ji je osni­vač i pred­sjed­nik Ri­kar­do Se­sa, ne­ka­da­šnji am­ba­sa­dor Ita­li­je u Sr­bi­ji i ve­li­ki pri­ja­telj srp­skog na­ro­da.
Go­ste je u ime Sr­bi­je po­zdra­vi­la Ta­tja­na Gar­če­vić, ot­prav­nik po­slo­va Am­ba­sa­de Sr­bi­je u Ita­li­ji, a bio je pri­su­tan i Igor Ću­la­fić, sa­vjet­nik u Am­ba­sa­di Sr­bi­je pri Sve­toj sto­li­ci.
O ro­ma­nu i autor­ki go­vo­ri­li su am­ba­sa­dor Ri­kar­do Se­sa, am­ba­sa­dor Um­ber­to Va­ta­ni i knji­žev­ni­ca An­đe­la de Leo. Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je do­la­zak i obra­ća­nje mon­si­njo­ra Vi­ćen­ca Pa­lje, ve­o­ma ugled­ne lič­no­sti Va­ti­ka­na. Mon­si­njor Pa­lja je autor ne­ko­li­ko knji­ga, pred­sjed­nik Pap­ske aka­de­mi­je za ži­vot, Ve­li­ki kan­ce­lar Pap­skog in­sti­tu­ta Jo­van Pa­vle Dru­gi, pred­sjed­nik Pap­skog sa­vje­ta za po­ro­di­cu i iza­bra­ni ki­ro­graf pa­pe Fra­nje.
Lji­lja­na Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić pred­sta­vlje­na je kao „ve­li­ki srp­ski pi­sac, ko­ji je ni­ma­lo slu­čaj­no, već za­hva­lju­ju­ći upe­ča­tlji­vom, ori­gi­nal­nom i ja­snom pi­sa­nju, naj­o­mi­lje­ni­ji i naj­či­ta­ni­ji pi­sac cje­lo­kup­nog kul­tur­nog pod­ruč­ja Bal­ka­na, i ne sa­mo Bal­ka­na, jer ona osva­ja sve ve­će pro­sto­re u Evro­pi i ši­rom za­pa­da”. Ta­ko­đe je is­tak­nu­to da „ro­man je­ste auto­bi­o­graf­ski, ali je na nje­go­vim stra­na­ma ži­vo­pi­sno i uvjer­lji­vo pred­sta­vljen ži­vot či­ta­vog Bal­ka­na. Kroz vr­lo sna­žno opi­sa­ne mo­men­te iz ži­vo­ta jed­ne po­ro­di­ce pred­sta­vlje­na je isto­ri­ja i vje­kov­ni su­kob dva na­ro­da”.
Lji­lja­na Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić je u svom obra­ća­nju ci­ti­ra­la ono što je go­vo­ri­la kra­jem 1991. go­di­ne, ka­da je ro­man ob­ja­vljen na srp­skom je­zi­ku.
„Ro­man „Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la” je svje­do­čan­stvo o po­no­ri­ma bez­u­mlja i zla u ko­je čo­vje­ka ba­ca mr­žnja pre­ma oni­ma ko­ji su dru­ga­či­ji. I sa­mo za­to što su dru­ga­či­ji. Sva­ka is­klju­či­vost, vjer­ska, na­ci­o­nal­na ili ide­o­lo­ška, nu­žno iza­zi­va su­ro­vost. I su­ro­vo­šću se hra­ni. Hra­ni se pat­nja­ma onih ko­ji ne mo­gu, ili ne že­le da se de­for­mi­šu ka­ko bi se uklo­pi­li u za­da­ti ob­lik sla­ga­li­ce.
Ro­man „Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la” je ri­ječ pro­tiv zla. Ne­ma na­šeg i nji­ho­vog zla. Zlo je zlo, bez ob­zi­ra sa či­je stra­ne do­la­zi, bez ob­zi­ra či­me ne­ko po­ku­ša­va da ga pod­stak­ne ili oprav­da. Ne­ma oprav­da­nja za zlo. Kao što je re­kao pje­snik, je­di­no sve­to ubi­stvo je ubi­ti Ka­i­na u se­bi” – re­kla je Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić.
„Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la” je ro­man opo­me­na i isto­vre­me­no knji­ga do­ka­za da nas sa­mo lju­bav mo­že spa­si­ti.
– Lju­bav ko­ju pri­ma­mo, ali i lju­bav ko­ju da­je­mo dru­gi­ma. Jer, Go­spod naš Isus Hri­stos do­šao je da nas na­u­či lju­ba­vi i pra­šta­nju. I to ni­ka­da ne smi­je­mo da za­bo­ra­vi­mo ako ho­će­mo da se na­zo­ve­mo dje­com Bož­jom – re­kla je spi­sa­te­lji­ca.
Lje­po­ti ove ita­li­jan­sko-srp­ske ve­če­ri do­pri­ni­je­le su oper­ska pje­va­či­ca Dra­ga­na Mo­les i pre­vo­di­lac i no­vi­nar emi­si­je na srp­skom je­zi­ku na „Ko­lors ra­di­ju” Da­ni­je­la Ba­bić. Pred­sta­vlja­nju ro­ma­na pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj ugled­nih zva­ni­ca, di­plo­ma­ta, pi­sa­ca, no­vi­na­ra, pri­ja­te­lja Sr­bi­je, po­što­va­la­ca knji­žev­nog ra­da Lji­lja­ne Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić, ali i Ana Fen­di, kre­a­tiv­na di­rek­tor­ka mod­nog lan­ca „Fen­di”.
Vi­jest o knji­žev­noj ve­če­ri Lji­lja­ne Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić ob­ja­vi­la je ita­li­jan­ska no­vin­ska agen­ci­ja AN­SA, a srp­ska knji­žev­ni­ca je da­la in­ter­vju i za RAI – Ita­li­jan­sku ra­dio-te­le­vi­zi­ju, za emi­si­ju iz kul­tu­re.
„Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la” je pe­ti ro­man Lji­lja­ne Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić ob­ja­vljen na ita­li­jan­skom je­zi­ku, a ovo je bi­lo nje­no še­sto knji­žev­no ve­če u Ita­li­ji.M.M.